Поводом Дечије недеље маскирани предшколци су са својом васпитачицом били у посети школској библиотеци. Маштали су и осмислили спортску причу на основу слика. Било је необично и занимљиво чути како су принцезе, Спајдермен, Сунце, вила, зека и Штрумфета разговарали о поступцима измишљених јунака сетивши се другарства, толеранције и подршке. Веселу атмосферу су употпунили питалицама и загонеткама. На крају дружења предшколци су поручили:

„Ја сам дете и имам план: Желим причу сваки дан“

Ево нас и данас у једном шареном, бојама обојеном дану. Данас су ученици наше школе поводом Дечје недеље осликали школско двориште. Била је то права игра боја , којом су маштовито, креативно показали свету одраслих какаве су боје њиховог детињства. Послали су јасну слику да желе дан сунцем обасјан и дугиним бојама обојен.

Дечји свет управо такав треба и да буде, шарен, весео, сигуран. Пун смеха, љувави и пажње. Да их неко загрли, помази, подржи. Да имају друга са којим ће поделити  радост, па и тугу, ако су тужни.

Свете одраслих немој остати нем  на жеље деце! Јер дете има план – толеранцију и љубав за сваки дан. А ми смо сви заједно одговорни за њихову срећу и будућност. Јер они су наша будућност, наше сутра.

Поводом Дечије недеље, у нашој школи је организован дан љубави и пријатељства. Дан под називом „ Школа великог срца“. Данас причамо у љубави, о томе са колико дивних речи се можемо обратити другу и другарици. Како речима можемо некоме улепшати дан. У холу школе смо поставили велику школу, на чијим су зидовима ученици качили поруке за другаре из школе. Лепршали су шарени папири у облику срца, цвета, длана, а на њима поруке. „ Ацо је добар друг“, „Саро волим да се дружим са тобом, јер дивно певаш“, „ Лука дођи после школе код мене, моја мама прави кифлице“. И тако порука за поруком. Ниједна ружна реч, нико није рекао да некога не воли, да се не дружи. Само се чула граја, кикотање када пронађу поруку упућену њима. Осетила се љубав на сваком кораку, она искрена, потекла из дечје душе. А, постоји ли било шта чистије и искреније од њихове душе. Школа је њихова друга кућа. Породица, школа и другари! Да ли постоји већа срећа. Деци треба љубав. Да примају, деле, узврате.

Учите децу да воле. Онај ко безгранично воли тај је најсрећнији. Његово срце је чисто, а мисли позитивне. Децу је лако волети, они ће вам узвратити читавим срцем.

Био је ово један диван дан, дан који нико није потрошио сам!

Данас је посебан дан, „ Дан под маскама“. Један диван необичан дан, у коме је свако дете било посебно. Неко је био јунак цртаног филма, неко лептир, неко ласта селица, а било је и лептира и цветова и понеки лист. Смешиле су се јабуке румене и крушке жуте. Био је то један необичан дан. Сви различити, али некако исти. Заједно су рачунали, цртали и певали. Заједно се играли и смејали. Летела је лопта од  лептира до чаробњака, од јабуке до Пинокија. И нико није био сам, без обзира што је другачији. Та разноликост, шаренило, те супротности чине дечји свет лепшим. Деца су искрена своја и различита. Јер су деца... Ухватише се наши маскирани јунаци за руке и заиграше коло, насмејани и срећни. Сви различити, али ипак исти....