Данас смо испратили још једну генерацију четвртака.

 Нека нас не раставе

године што долазе,

само праве љубави

никада не пролазе...

Учитељици Данијели,

Понекад речи нису довољне да опишу оно што осећамо, али најкраће речено, било нам је задовољство да учимо и дружимо се са Вама. Успели сте да отерате нашу трему и страх и натерали сте нас да у свему дамо свој максимум. Били сте више од учитељице. Бринули сте када нам процури нос, ослушкивали како дишемо и патили када и ми патимо.

Због тога сте заузели посебно место у мом срцу. Сузе ми навиру на лице док ово пишем и оне све говоре...

Знам да и нове генерације од Вас очекују пажњу и љубав, али Вас ми молимо да нас њиховим доласком не заборавите.

                          Ваше IV/1

Учитељице Слобо,

Били смо тако мали,

а тако мало знали,

али срећа наша –

у праве смо руке „пали“!

И  тако прође разред први,

онда други и трећи.

Сада смо матуранти мали

и нигде краја нашој срећи!

Било је неких тренутака

ружних и тужних, али врло мало.

А све оно лепо,

ни у космос не би стало!

Наша учитељица Слоба,

само понекад била је строга.

А кроз прсте је прогледала

много тога....

Научила нас је шта значи волети,

али како и бол поднети,

како помоћи у невољи другу

и са њим поделити тугу.

Знања смо многа стекли,

једни другима пуно тога рекли.

Хвала Вам, учитељице,

за Ваше насмејано лице,

за лепе речи, оцене разне

понекад наше главе празне. 

Сећајте се увек, са осмехом на лицу

да сте имали ову „шашаву“ дечицу.

У сваком нашем малом срцу

                                Ваше је место вечно,

                                читајте ово без суза

                                и како сте нас учили – течно!

                              Ваше IV/2

 Уз песму, игру ,  понеку сузу и пуно успомена од првих дана школе, па до данас, учитељице Слоба и Данијела су испратиле још једну генерацију четвртака.

Желимо им добро море и

 срећну пловидбу у нова знања.

СРЕЋНО ПЕТАЦИИИИИ !!!!