НАТАЛИЈА БОЖИЋ IV/1 

ЛЕПОТА МАМИНОГ ОСМЕХА                              

Док напољу сунце греје,

мамино се срце смеје.

И док цвркут птица слуша,

запевуши њена душа.

Умиле јој срце златно

и руку ка небу пружа.

Лепота њеног осмеха              

је као дуга после кише.

Као плаво море.

Као ружа што мирише.

Лепота маминог осмеха

је миловање нежних лабудових крила.

Јер она је красна, она је дивна,

она је моја најлепша вила.

Лепота осмеха њеног

је као нека чаробна бајка.

А такав осмех има

моја мила, брижна мајка.

               ЉУБАВ

Заспала сам у сред таме,

на облаку туге стојим.

Тужне очи заплакују,

самоће се много бојим.

Шта ћу сама у сред мржње,

кад обузму позни дани,

када муње небо ломе,

још кад видим њу и њега,

има срце да ми сломе.

Моја душа за њим пати,

туга ми је болна мати.

Џаба себи рану солим,

ал` ја знам да га волим.

        ПОЗНИ ЈЕСЕЊИ ДАН

        Позна јесен је дошла. Више нема оне ране јесени и лепих дана. Мојим селом влада јесење сивило.

        Магла је прогутала све. Кроз њу не пролази ни трачак светлости. Тмурни и суморни облаци лутају небом изгубљено. Тужно и тихо дрвеће испусти по неку сузу на тепих од лишћа, тугујући за маленим птицама и увелим лишћем. Мраз и ветар, два снажна брата, терају природу у зимски сан. Барице замишљено ослушкују фијукање ветра у даљини и плаше се да ће их мраз претворити у лед, и да че их нека несташна деца поломити. Ако се то деси, њима ће доћи крај. Шума теши своје становнике зато што су сви забринути како ће преживети ову оштру и хладну зиму. Птичице које не лете на југ траже храну. Али нигде ни мрвице, то је као да траже иглу у пласту сена.

       Позна јесен увек донесе пуно туге за сва жива бића, али је ја ипак волим, јер знам да после ње долази зима и играње у снегу. 

                                                                           МИНА НИШАВИЋ  IV/1

СВЕ ЈЕ ТВОЈЕ БОЖЕ    

Све је твоје Боже,

мој стас и мој глас,

свака моја суза,

ТВОЈА ЈЕ.

Све је твоје Боже,

свака моја реч,

сваки мој осмех,                                                     

 ТВОЈ ЈЕ.

 Створио си мене и цео свет,

створио си дрво, створио си цвет.

Створио си цео свет,

зато све ТВОЈЕ ЈЕ!

МИЛИЦА ЋИРКОВИЋ IV/1

СНЕШКО ЖЕЛИ СЛАДОЛЕД

Пожелео Снешко Белић

сладоледа један делић.

- Њега људи праве лети,

а мене се нико и не сети.

Проговори брдо снега:

- Зими, Снешко, имаш свега,

што ти лето на ум пада?

Боље ћути услед хлада.

Да ти Сунце сад заблиста,

постао би вода чиста,

лимунада с мало леда,

ил` кугла сладоледа!

МАРКО ФИЛИПОВИЋ  IV/1

Поштовани загађивачи река,

Немојте да бацате смеће (и разне отрове) у воду, јер ако загађујете реке, загадићете и сами себе. То што нам је дао Бог, треба чувати, јер ће ту воду пити и ваша деца. вода треба и многим животињама и зато се потрудите да не загађујете реке. Замислите како је Богу када гледа како се Његова творевина уништава. То је као када бисте ви саградили кућу, а дошли неки, па вам је порушили.

АНА МИЛОШЕВИЋ  IV/1

КАД ЈА ПЕВАМ

Кад ја певам,

мама виче.

Каже: " Ко да

магаре риче!"

Кад ја певам,

тата збори.

Каже: " Ја мислим 

да те нешто боли."

Деда одмах

у комшилук бежи,

а мој Шврћа

почиње да режи.

Бака тада

за уши се хвата:

" Тако ти је

певао и тата."

 ЛУКА ЈЕВТОВИЋ  IV/1

СВЕ ЈЕ ТВОЈЕ БОЖЕ

Ено тамо неко воће,

Јер Бог ствара све што хоће.

И птицу у лету,

и пчелу на цвету,

и поток што жубори,

и корњачу што плови.

И птицу у хору,

и гране на бору.

И дете које пева,

и мацу која дрема.

И куцу која лаје,

и живот који траје!

ЕМИЛИЈА МАРКОВИЋ  IV/1