Освануо је диван сунчан дан. Снегом прекривени обронци Копаоника су нас мамили да што пре узмемо клиска и полетимо преко белих снежних скутова ове дивне планине. Док је клиско летео чула се само цика и вриска раздрагане деце.

Баш смо уживали...

Копаоничка царска гозба

По предању, лета 1336. године, на Копаоник је стигао цар Душан са свитом. За ручак, домаћини су му на трпезу изнели јагњетину са ражња, свеже трешње из Јошаничке Бање, грожђе из Жупе и хладно вино. Душан Силни се томе јако зачудио, па су му домаћини објаснили да се овце овде доцкан јагње због дугих зима, трешње касне због хладноће, да је грожђе у Жупи поранило, а да за хлађење вина на Копаонику и лети има довољно снега.

Долина јоргована

Легенда каже да је из љубави према Јелени Анжујској српски краљ Урош Ι пред њен долазак наредио да се путем којим ће она допутовати, целом долином Ибра од Краљева до Рашке, посаде све познате врсте јоргована. Желео је да тако будућу краљицу подсети на родну Провансу. Био је то каваљерски потез, без премца чак и у краљевским круговима. Сматра се да Јелена Анжујска до доласка у Србију није видела свог будућег мужа, али је његов свадбени дочек са јоргованима потпуно везао њено срце за Срби.

Најинтересантнији сам највреднији бисер копаоничке геоморфологије је увиђате"Марков камене", чије име потјече из времена кад се почела уси превари и о Марку Краљевићу, јер је то једино на имао снаге сам умјећа у српској митологији да се тхис обликовањем сам слагањем толиких камених громада.

Када се из туристичког центра крене на угодно пјешачење према "Марковом камену" веж у првом додиру са шумским простором угледаћемо необично драго камење које подсјећа на огромне правокутнике (саркофаге), затим на необично сложене мегалите са праволинијским спојевима, затим површине мегалита који вире из науци кугласто заобљени, ако се мало дубље завучете у шуму са пјешачке Стари бунар, примјетићете мноштво таквог стилског камења да просто пожелите да га дотакнете , фотографишете излазим себи на размишљање о његовом постанку сам начину како се "природа и"потрудила да нам створи такву загонетку.

Кад дођемо ли централног мјеста које означава "Марков камене", застаје дах, на мисли полете у прахисторију сам промичу времепловом, кроз ледено доба, палеогенски сам неогенски периода, па све до великог праска који је створио сву ту силну космичку енергију која напаја свијест свих нас не даје нам на размишљање, дали да си узмемо за право и да стварамо хипотезе о листу таквим гласио чудима или да све припишемо природи која је кроз своје вјековање изњедрила мистерије и којима се дивимо сам покушавамо пронаћи одговоре на њихову загонетност.

ЛЕГЕНДЕ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ КОЈЕ ЈЕ ЗАПИСАО ВУК КАРАЏИЋ

Живео Марко Краљевић са својом сестром у граду на стрмој обали Врањских цар. Једнога дана су се дериште сам сестра посвађали. Сестра је увредила брата сам на појури да је бије. Међутим она је попут подле прелетела Мораву сам кренула у правцу Пчхиње. Тада је срдити дериште дограбио огроман камен да те пољубим га за сестром. Она се била удаљила од Пчхиња сам летела према широкој планини. Борба дугачка расцесхљана коса лицила је на таман облак. Камен је управо у картицу ударио. Сестра је пала на пропланак је бујна коса је заједно с каменом ушла у земљу. Одважна девојка је потом исчупала Схоулдерс сам побегла у земљу Зглиговску. Марков камен сам тужан сто - познат као "побијени камен" 

ШИЗ-ФРИЗ

 ЂУСКА ДО ЗОРЕ

МАЛИ ГОСТИ ``СРЕБРНЕ ЛИСИЦЕ`` ВЕЋ

ОДАВНО СПАВАЈУ. ЛАКУ НОЋ!