Акваријум "Крагујевац" представља први јавни акваријум у Србији. Основан је 1999.године. У његовој колекцији се налази преко 600 биљних и животињских врста из водених екосистема са свих простора Земље.

Опленац је брдо поред Тополе на коме се налази Маузолеј династије Карађорђевића. Кнез Александар Карађорђевић је овде подигао прве винограде, а краљ Петар II Карађорђевић је почео зидање цркве маузолеја и целог историјско—меморијалног комплекса који ће потом постати Задужбина Карађорђевића на Опленцу

Кућа краља Петра Првог Карађорђевића у Тополи данас је својеврстан музеј са низом вредних и уникатних предмета, слика и фотографија чланова династије Карађорђевић. Налази се поред цркве Светог Ђорђа на Опленцу, а саграђена је 1912. године по замисли архитекте Косте Јовановића из Београда, који је пројектовао и сам храм. 

  Виноградарева кућа Како је тополски крај увек био познат по виноградима, на Опленцу је близу задужбинског комплекса подигнута кућа за виноградара. Зидана је у традиционалном шумадијском стилу, а налази на северној падини Опленца. Њени подруми су укопани у благи нагиб земљишта, а има и простран трем. Подигнута је 1911. године и у њој је извесно време живео управник краљевских винограда. Данас њене просторије служе као галеријски простор међу чијим поставкама је и легат познатог српског сликара Николе Граовца. Граовац је седамдесетих година прошлог века био један од првих учесника сликарске колоније у оближњем селу Липовцу. Његово упознавање са овим крајем и становницима, уродило је чврстом везаношћу за Тополу у којој је изградио свој дом и атеље.

Карађорђев конак

 Од некада утврђеног Карађорђевог града остали су данас само његов конак са кулом и црквени звоник који је имао и намену одбранмене куле. Конак који се у литератури помиње као Карађорђев двор или његова престона резиденција, проштирао се од црквеног звоника     (који је био југоисточна одбранбена кула) до куле која се налазила на југозападном темену утврђеног тополског града, чинећи његов јужни зид у дужини од 40 m. Данас је сачуван део Конака, у наставку југозападне куле, а део од југозападне куле од око 17 m према црквеном звонику је нестао приликом рушења тополског града, 30. новембра 1877. год.

Аранђеловац-Рисовачка пећина

У заталасаној Шумадији, на улазу у Аранђеловац, налази се пећина Рисовача, међу научницима позната као подземни музеј палеолита. У њој су пронађени фосилни остаци великог броја животиња, које су за време последњег леденог доба живеле у степама данашњег брда Рисовача.