Дрвенград (нем. Küstendorf, Кустендорф) је етно-село у Србији код Мокре Горе у Златиборском округу. Дрвенград је смештен на размеђи Златибора и Таре.

Основано је и изграђено на брду Мећавник по замисли филмског редитеља Емира Кустурице за потребе снимања филма „Живот је чудо“. Мећавник надвисује село Мокра Гора и висински је на истом нивоу са железничком станицом Јатаре кроз коју пролази пруга уског колосека „Шарганска осмица“.

Дрвенград је етно-село у градском обличју и структури. У облику је правоугаоника чија дужа (главна) оса на једном крају има улазну капију, одакле полази главна улица и простире се до другог где се налази мала дрвена православна црква са дрвеним звоником. Црква је грађена по угледу на руске цркве брвнаре (видети слику у галерији) и посвећена је Светом Сави.

У централном делу села је трг поплочан дрвеном коцком и сеченим дрвеним праговима и опкољен брвнарама. Брвнаре су аутентичне и пренете, неке из тих крајева, а неке из Републике Српске, у виду скелета и постављене на камене темеље. У свакој од њих налазе се садржаји карактеристични за град:

• хотел Мећавник
• галерија слика Мацола
• библиотека
• биоскоп Андерграунд (смештен под земљом)
• посластичарница Аница, са домаћим колачима и природним соковима
• национални ресторан Лотика
• продавница народне радиности тога краја

Улице у селу су добиле имена по познатим личностима културе и науке.

Стручни жири бриселске Фондације за архитектуру Филип Ротије је ово Кустуричино градитељство прогласио најбољим архитектонским остварењем у протекле три године у Европи.

Емир Кустурица објашњава Дрвенград речима:

 „Измислио сам град који изгледа као да се у њему увек живело. А није никад.“

Шарганска осмица је назив за музејско-туристичку жељезницу узаног колосек 760 мм, Мокре Гора - Шарган Витаси „Железница Србије“, обновљене дионице некадашње пруге Ужице - Вишеград - Сарајево, којом саобраћа музејски воз "Носталгија", у летњој сезони од априла до октобра и зимској од 25. децембра до 25. јануара. Стара пруга узаног колосека је уклоњена 1974. године, а на захтев групе ентузијаста из Удружења „Шарганска осмица“ обновљена је најатрактивнија дионица од Мокре Горе до станице Шарган Витаси у дужини од 15.440 метара.

Карактеристика шарганске пруге је да је једини начин да се савлада висинска разлика од само 300 метара била изградња петље - осмице. Растојању у облику џиновске осмице воз два пута пролази кроз исту географску тачку. За сат времена вожње, воз пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова, пругом која савлада висинску разлику и успон од 300 метара.