Норвешка кућа

 Наша прва дестинација коју смо искористили за одмор и доручак. Кућа југословенско – норвешког пријатељства изграђена је као комбинација викиншког брода и старе српске куће. Подигнута је 1987. године у дрвету и стаклу. Данас је то Друштво српско – норвешког пријатељства. После одмора и доручка наставили смо пут ка Враћевшници.

Манастир Враћевшница

Манастир је 1482. године подигао Радич Поступовић. Предање каже да се пошавши на Косово молио св. Ђорђу и обећао да ће сазидати цркву Враћевшницу, ако га сачува живог и здравог и врати кући.Дакле Радич је био онај који је враћен, Тако да је и место добило име по манастиру. После разгледања манастира и музеја и  увек леп дочека  монахиња кренули смо пут Такова.

Таково

Спомен – комплекс Другог српског устанка је историјски комплекс који обухвата грађевине везане за подизање Другог српског устанка. Кажу да је на овом простору  била густа храстова шума, а као сећање на њу остало је неколико храстова, сада под заштитом државе.

На Цвети 1815. године, под највећим храстом донета је коначна одлука о подизању Другог устанка.

Црква – брвнара у Такову се налази на узвишењу у непосредној околини спомен-школе и музејске поставке о Другом српском устанку. 

Под таковским грмом подигнут је 1889. године споменик Милошу Обреновићу на коме се налазе стихови Љубомира Ненадовића:

  „Овај грм ће време да осуши

и камени стуб ће да поруши

Али Србија вечито остаће

И Милоша име спомињаће.“

На благој падини налази се друго спомен обележје, „Таковски устанак“. Представљени су Милош Обреновић и Милентије Павловић. Приказује тренутак устаничке заклетве пред таковским протом који у руци држи дрвени крст док кнез Милош развија устанички барјак. На обележју је написано:

„ Ево мене, а ето вама рата с Турцима.“

 На „ кнежевим ливадама“ слободно време је прошло у игри и дружењу и наравно неко је опет био мало гладан.

Савинац

Легенда казује да је некада овуда пролазио Свети Сава , па му отуда долази и име. Кажу да се и дан данас, у камену може видети отисак копита његовог коња.

Овде је Милош Обреновић 1819. године подигао своју прву задужбину, цркву, у спомен своје супруге кнегиње Љубице. Кажу да је негде пред почетак другог устанка, Милош дошао на ово место, жалећи се на велику главобољу, умио се водом са Савиног извора, легао под дрво и заспао. Сањао је диван сан. Подигао је устанак и ослободио земљу од турака. Када се пробудио заклео се ако му се сан испуни да ће доћи на ово место и подићи цркву. Како се зарекао тако је и урадио.

У цркви почивају земни остаци Мине Вукомановић Караџић, ћерке Вука Караџића. Неостварена велика љубав Мине и Бранка Радичевића, опевана је у многим песмама.

Pevam danju, pevam noću, 
Pevam, sele, štogod oću. 
I što oću ono mogu, 
Samo jedno još ne mogu: 
Da zapevam glasovito, 
Glasovito, silovito,
Da te dignem sa zemljice, 
Da te metnem međ' zvezdice, 
Kad si zvezda, sele moja, 
Da si među zvezdicama, 
Među svojim, sele moja, 
Milim sestricama. —

Уживали смо у заједничкој игри и дружењу.

Мало уморни, али добро расположени кренули смо кући.Дан са децом  су провели учитељи: Снежа Шкипић, Деса Илић и Драган Пешић. Велики поздрав за Неду из Агенције „Матовић“.

Тако је дошао и крај овом дивном дану, једва чекамо неко ново путовање.

ДО ТАДА ВАС ПОЗДРАВЉАЈУ УЧЕНИЦИ

 ДРУГОГ РАЗРЕДА!!!