Botaničar svetskog glasa, jedno od brojnih velikih imena naše nauke i kulture, osnivač nekoliko naučnih disciplina, Josif Pančić – čovek koji je najbolje poznavao i opisivao floru u našoj zemlji - rođen je 5. aprila 1814. godine u Bribiru (kod Senja). Osnovnu školu završio je u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, filozofiju u Zagrebu, a medicinu u Budimpešti - doktorirao je na Medicinskom fakultetu 1842. godine sa disertacijom napisanom na latinskom jeziku. Lekar po pozivu, a botaničar po naklonosti, od 1845. godine boravio je u Beču radi usavršavanja botaničkih nauka. Tamo upoznaje Vuka Karadžića, po čijem nagovoru odlazi u Srbiju 1846. godine, gde najpre radi kao lekar u fabrici stakla u Jagodini, zatim okružni fizikus u Jagodini i Kragujevcu, a 1856. god. postaje profesor Liceja u Beogradu.

Posećivao je i istraživao mnoge planine i njihov biljni i životinjski sviet, a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je, kako se bелeži, boravio 18 puta – poslednji put 1886, u 72. godini života! Ovaj podatak dobija posebnu težinu ako se u obzir uzmu tadašnji uslovi pod kojima su takva putovanja organizovana i koliko su vremena zahtevala. Po povratku sa Kopaonika, obratio bi se studentima:"Dopustite mi de se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas odvedem u jedan prekrasni kraj, u kome sam često i rado boravio da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio što god novo da vidim ili čemu da se divim, kraj koji nisam nikad ostavljao, a da ne bih poželeo, da se još jednom tamo povrnem, a to je – Kopaonik i njegovo podgorje".