Вегетација Сокобање је значајан фактор који утиче на климу и на човека. Шуме се простиру на око 20 000 ха. Ту преовладава букова, храстова шума, као и четинари који заузимају 1 300 ха.Сва брда која се пружају до саме Бање, богата су липовом шумом, па је у јуну ваздух пун опојног мириса.Баш због овог шумског окружења у Сокобањи нема наглих климатских промена које човак тешко подноси.Некада су шуме на овом простору заузимале знатно веће површине, али су бројним човековим активностима знатно деградиране како у погледу просторног обухвата, тако и у измени структуре. Нарочито су страдале квалитетне шумске састојине (храстове, букове и четинарске) посебно у долинском делу и по северном и западном планинском ободу.

Изузетну флористичку и здравствену вредност подручја Сокобање чини самоникло лековито биље. Наиме, овај простор је од давнина познат по бројним корисним врстама лековитих и других биљака, који у оквиру свеколиког богатства и разноликости флоре источне Србије заузима једно од најзначајнијих места.Најновија истраживања лековитих и ароматичних биљака овог краја потврдила су велику разноликост и богатство одређених врста (нарочито на Ртњу, Озрену и Девици), тако и њихов висок квалитет у погледу лековитих састојака. Утврђено је присуство око 200 врста (међу којима има и ендемских) од којих су најпознатије ртањски чај, кантарион, мајчина душица, враниловка, липа, ива, хајдучица и др.

Лептерија је излетиште, недалеко од Сокобање, на падинама планине Озрен, поред самог извора и тока реке Моравице. Назив је добила од грчке речи елефтериа (гр. ἐλευθερία - слобода) односно слободиште.

На пропланцима Лептерије срећу се извори радиоактивне воде који се сливају у Моравицу.

Овај део реке Моравице највише привлачи риболовце, а лети и купаче. У близини се налази Соко-град, у коме су некада давно живели робови. Они су излазили изван зидина тврђаве, да се слободно прошетају, што су били ретки тренуци боравка у слободи, па је тако Лептерија и добила назив. Сам Соко-град је некада био бастион Римљана, а на његовим темељима у XIV веку саграђена је тврђава.

Посебна културна вредност је Црква Преображења Господњег у Сокобањи. Како пише у «Споменици Тимочке Епархије 1834-1934», пре ослобађања од Турака, црква је имала богомољу, јер је имала свештеника. Године 1835. подигнута је црква у Бањи од тврдог материјала узетог из Сврљига од рушевина «сврљишког града». Двадесет година касније црква је напукла и «услед трошности» срушена. Данашњи храм је подигнут и освећен 1892. године од.  Стил цркве је српско-византијски. Архитекта је био г. Ивацковић; не зна се ко је радио иконостас, а настао је крајем XIX века и почетком XX века. Звонара је одвојена од цркве и саграђена је 1936. године. У црквеној порти налази се биста Митрополита Михајла.