Легенда о Сокобањи

Некада давно у моћној тврђави Сокограда живео је један принц. Једнога дана док је јахао свог величанствено белог коња долином, небо изнад Озрена се замрачило. Изненада, муње и громови су почели да пуцају на све стране, подрхтавајући тло све до Ртња. Прелепи пастув рашири своје ноздрве и док му се дугачка грива вијорила на олуји, подиже њушку њиштећи од страха. У једном трзају подиже и своје велике груди ка небу, усправивши се на задње ноге, осећајући како му копита урањају у блато, а добри господар нестаје са леђа.

Вегетација Сокобање је значајан фактор који утиче на климу и на човека. Шуме се простиру на око 20 000 ха. Ту преовладава букова, храстова шума, као и четинари који заузимају 1 300 ха.Сва брда која се пружају до саме Бање, богата су липовом шумом, па је у јуну ваздух пун опојног мириса.Баш због овог шумског окружења у Сокобањи нема наглих климатских промена које човак тешко подноси.Некада су шуме на овом простору заузимале знатно веће површине, али су бројним човековим активностима знатно деградиране како у погледу просторног обухвата, тако и у измени структуре. Нарочито су страдале квалитетне шумске састојине (храстове, букове и четинарске) посебно у долинском делу и по северном и западном планинском ободу.

Изузетну флористичку и здравствену вредност подручја Сокобање чини самоникло лековито биље. Наиме, овај простор је од давнина познат по бројним корисним врстама лековитих и других биљака, који у оквиру свеколиког богатства и разноликости флоре источне Србије заузима једно од најзначајнијих места.Најновија истраживања лековитих и ароматичних биљака овог краја потврдила су велику разноликост и богатство одређених врста (нарочито на Ртњу, Озрену и Девици), тако и њихов висок квалитет у погледу лековитих састојака. Утврђено је присуство око 200 врста (међу којима има и ендемских) од којих су најпознатије ртањски чај, кантарион, мајчина душица, враниловка, липа, ива, хајдучица и др.